Ideja o osnivanju sopstvenog sastava je bila uvek prisutna, maltene od samog početka bavljenja džezom. Stalno su se pisale neke kompozicije i probale se, uostalom Akademija je institucija koja podstiče upravo to. Igrom slučaja su se stvari poklopile tako da se, eto tek danas, neki materijal i snimi. Nadam se i daljem snimanju i napredovanju na tom polju.
- Koji muzičari su imali najviše uticaja na tvoju autorsku muziku?
Lista je zaista jako duga. Od svih starih majstora kao što su Cannonball Aderrly, Charlie Parker, Sonny Rollins, Dexter Godon, John Coltrane, Miles Davis i mnogih, mnogih drugih pa preko modernijih kao što su Michael Brecker, Kenny Garrett, Joshua Redman do najmlađe generacije muzičara i bendova. Uvek mi je teško da odgovorim na ovo pitanje jer je prirodno da ću neke jako bitne zaboraviti ili u trenutku smetnuti sa uma i time im, nepravedno, dati manje "zasluge" za svoje muzičko formiranje. Mislim da sve što slušamo, čak i ako ne radimo analitički na tome, utiče na nas i samim tim na našu muziku. Tu su naravno i domaće kolege koje imaju konstantan uticaj, a i domaći doajeni kao što je Duško Gojković.
- Sa kojim izazovima se najčešće susrećeš kao saksofonista, a sa kojim kao kompozitor?
Izazov je isti, da od sirovog zvuka pokušam da napravim izbrušeni, uobličeni ton i stavim ga u kontekst. Nekada se desi da u tome i uspem, a nekada to bude potpuni promašaj ali je valjda u tome i najveća draž muzike kojom se bavim. Džez je kao neka laboratorija u kojoj se stalno nesto "kuva" ali nikada ne možete da budete baš sto posto sigurni u to šta će da se desi i da li će nešto da eksplodira. Pa nekada, čak i ako eksplodira, to samo još više raspiri adrenalin i uzbuđenje i sve ispadne još bolje nego što ste se nadali, a nekada kada mislite da baš sve ide po planu, uz mali vremenski odmak, shvatite da nema veze sa mozgom. Sve je stvar trenutka i sve je moguće.
- U februaru ove godine sa svojim sastavom objavili ste debitantski album „Tales from the Past“. Ispričaj nam jednu priču iz prošlosti koja je bila inspiracija za muziku koja je na ovom projektu.
Neke teme su intimne, druge su banalne ali, u svakom slučaju, mislim da nisu za javno prepričavanje. Tu su kompozicije kao i njihovi naslovi pa ostavljam slušaocu prostora da sam izgradi svoje priče i svoj svet. Mislim da je to i suština bavljenja muzikom. U stvari bilo bi neuporedivo zanimljivije čuti priče slušalaca, a ne moju.
- Publika će imati prilike da čuje „Tales from the Past“ na ovogodišnjem Beogradskom džez festivalu. Kako doživljavaš nastup na ovoj manifestaciji?
Velika je čast nastupiti na Beogradskom Jazz Festivalu i to ni maje ni više nego sa svojim autorskim repertoarom i nadam se da ću i u budućnosti imati iste prilike. Osim toga što je sam festival već dugi niz godina institucija za sebe, zaista je jako lep osećaj videti svoje ime među svim tim velikanima džez muzike.
- Kog izvođača sa ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala bi najradije slušao (izdvojio kao najzanimljivijeg, najatraktivnijeg)?
Sigurno neću preskočiti Enrico Ravu sa Joe Lovanom i Kurt Ellinga ali bih bio najsretniji da sam mogao da odvojim dovoljno vremena da poslušam ceo festival. Većina imena su mi poznata kao i njihova muzika ali ima dosta imena koja ne prepoznajem i to budi strahovitu znatiželju.
- Gde publika može čuti Uglješa Novaković Quintet nakon Beogradskog džez festivala?
Nakon Festivala ću se malo zatvoriti i ozbiljnije pripremati novi album ali ću se posvetiti i promovisanju aktuelnog albuma i na drugim festivalima.