Šta je to bi-bap?

„Big Apple“ (nadimak za Njujork) nije znala šta ju je snašlo kada je Čarli Parker oduvao grad poput tornada,  i svojom muzikom šokirao tadašnju džez scenu. Bila je to 1942. godina kada je 22-godišnji alt-saksofonista iz Kanzas Sitija svirao svoj duvački instrument na način na koji niko pre njega to nije radio. Melodijske linije su se prolivale iz njega u brzu bujicu improvizacije, koja je virtuoznost sviranja saksofona podigla na novi nivo.

Bi-bap (poreklo reči delimično potiče od besmislene reči koja se koristi u improvizacijskom pevanju) kao revolucionarni, novi stil porastao je kao stil i reakcija na big band swing muziku, u kojoj su dominirali plesni ritmovi. U bi-bapu se ritmički naglasak prebacio s bas bubnja na suptilnije hi-hat i ride cymbal, što je omogućilo veću ritmičku fluidnost (bubnjari Keni Klark i Maks Rouč su bili glavni predstavnici ovog načina sviranja). U rukama bi-bap muzičara, džez je postao više bluz orijentisan te su Parker i Dizi Gilespi mogli kombinovati svoju vrhunsku tehničku sposobnost sa znanjem o naprednoj teoriji muzike, što je rezultiralo novim džezom sa definisanim produženim solažama, čiji je harmonijski jezik bio gušći i bogatiji nego ikada pre.

No bi-bap nije bio za svačiji ukus. Pošto nije bio za plesni ritam (sviran je suviše brzo), oni koji su voleli swing smatrali su bi-bap neinteresantnom i preintelektualnom muzikom. Zaista, bi-bap je svojim improvizacijama i virtuoznosti insistirao da se percipira kao umetnički oblik. Džez više nije bio samo bezbrižna, sretna, radio-friendly muzika koja funkcioniše kao eskapistički soundtrack, već je postala nešto mnogo dublje. Muzičari kao Parker i Gilespi smatraju se umetnicima, a ne zabavljačima.

Parker i Gilespi snimali su zajedno i odvojeno i s orkestrom Bilija Ekstina, te su svi zajedno, sredinom 40-ih pomogli ubrzanom razvoju bi-bapa. Interes za bi-bap i "moderni džez" među mladim džez muzičarima rastao je brzo, a uskoro su Parker i Gilespi bili na čelu džez revolucije koju su pratili trubači Majls Dejvis i Fats Navaro, saksofonisti Dekster Gordon, Soni Stit i Džejms Mudi, i pijanista Bad Pauel i Telonijus Monk. Uglavnom male indie etikete su izdavale bi-bap snimke u ranim danima, ali kako je ova nova muzika postala kredibilna i popularna veće kompanije počele su se uključivati u ono što zovemo bi-bap "Zlatno doba".

No, bi-bap se, kao i svi drugi oblici muzike, razvijao i menjao. Tada 22-godišnjem Majls Dejvisu je ova muzika već bila dosadila pa je želeo da isproba nešto drugo. Snimio je neke pojedinačne pesme tokom 1949. i 1950. godine koje su  na kraju završile na albumu „The Birth of The Cool“. Majls je sastavio ansambl koji je bio veći od uobičajene bi-bap male grupe muzičara i napravio muziku manje agresivnu od Parkerove i Gilespijeve. Takođe je svirao u sporom tempu i što je krucijalno, snizio je temperaturu i intenzitet za nekoliko stepeni. To je postalo nacrt za West Cool Jazz, izuzetno popularan u 50-tim. Neki džez muzičari su vezivali bi-bap i klasičnu muziku među kojima su i The Modern Jazz Quartet, čiji je elegantni komorni stil nazvan Third Stream Music.

U međuvremenu, na američkoj istočnoj obali u pedesetim godinama, publika je još uvek volela bi-bap koji je kombinovao toplinu i dramu. Do sredine te decenije pojavila se varijanta bi-bapa nazvanog hard-bap, koju su obeležavali dominantni bluz i gospel elementi. Hard-bap je postao najpopularniji oblik džeza u pedesetim godinama, a među glavnim muzičarima ovog pravca bili su Majls Dejvis, Kliford Braun, Soni Rolins, Čarls Mingus i džez glasnici, Soni Stit, Džon Koltrejn, Art Peper, Ves Montgomeri, Keni Doham i mnogi drugi.

Hard-bap ostao je validni džez talas u 60-tima, iako je do tada još jedan stil, zvani soul jazz, ponudio još dostupniju i gospel orijentisanu varijantu bi-bapa. Ali džez kao celina gubi svoju publiku u odnosu na rok i pop muziku.

Danas u 21. veku službeno živimo u post-bap razdoblju, ali je neverovatno da muzika  koju su Čarli Parker i Dizi Gilespi stvorili  pre više od 70 godina živi i dalje. Tragovi se mogu naći u muzici savremenih džez umetnika kao što su Robert Glasper, Bred Meldau, Ambroz Akinmuseri i Kamasi Vašington.

Šta je onda zapravo bi-bap? Bi-bap predstavlja slobodu muzičkog izraza, bežanjem od harmonijskih i melodijskih ograničenja koje nameće stari muzički poredak. Zahvaljujući bi-bap muzici danas imamo džez onakav kakav je!

Tekst preuzet sa: https://www.udiscovermusic.com/