Miloš Milovanović: Muzika se sluša odande odakle polazi, a polazi od osnove - (kontra)basa
19.11.2018.
- Televizijska publika te poznaje kao prezentera vesti i novinara, ali možda samo tvoji prijatelji znaju da si i diplomirani kontrabasista po obrazovanju. Kako je počelo tvoje interesovanje za ovaj instrument?
Ideja da bih mogao da sviram kontrabas nije potekla od mene. Ja sam prvenstveno, sa polaskom u osnovnu školu, počeo da učim violinu, i u „Mokranjcu“ završio nižu školu violine. Nakon završene osnovne muzičke škole, profesorka mi je predložila da razmislim o tome da pređem na neki veći instrument i da razmotrim kontrabas. Tu ideju sam odmah prihvatio zato što je relativno retko da se neko odlučuje za sviranje kontrabasa i zato što je, posebno u tim tinejdžerskim godinama, meni izgledao dominantno, muževno, jednom rečju šmekerski :)
Kontrabas i ja smo se odmah prepoznali. Imao sam sjajnog profesora koji me je na početku obučavao - Miodraga Mišu Pavlovića koji svira u Simfonijskom orkestru RTS-a, i on je bio pravi čovek da me zainteresuje za ovaj instrument na pomalo neformalan način i ulije mi ljubav i posvećenost prema instrumentu. Sa polaskom u gimnaziju upisao sam i srednju školu kontrabasa i zaista sam imao veliku sreću sa profesorima jer me je nakon Miše podučavao Srđan Stošić koji je imao veliki entuzijazam i znanje koje je umeo na pravi način da prenese na mene. Nakon srednje škole, upisao sam Muzičku akademiju.
- Deluješ opušteno dok čitaš vesti i radiš „žive“ emisije u studiju. Kakav si dok sviraš?
U ovom trenutku, jednako ili duže sam na televiziji nego što sam proveo aktivno u muzici. Sa druge strane, od kako sam završio fakultet nisam mnogo nastupao tako da zbog nedostatka prakse i vežbe, kada sviram osećam dozu nervoze i treme. Drugačije se naravno osećam i odnosim prema publici. Što se tiče televizije, ta opuštenost je došla kroz ovih 18 godina koliko već radim, ali naravno da ni tu na početku nije bilo odmah sjajno. Opuštenost je došla kroz vežbu, iskustvo, i sate i sate „živog“ programa.
- Da li si ikada razmišljao o tome da stvaraš autorsku muziku na kontrabasu?
Mislim da ne postoji niko ko se muzikom bavi, a da ne razmišlja o tome kakvu bi muziku sam stvarao ali mi je bilo brzo jasno da ja nisam kapacitet za stvaranje muzike. Znam da prepoznam šta je dobro i po pitanju komponovanja i po pitanju izvođenja ali sam se na Akademiji prvenstveno bazirao na samo izvođenje koje je svojevremeno ocenjivano od strane mojih profesora kao jako dobro, čak izuzetno. :)
Kada su mi neke melodije prolazile kroz glavu ili kad mi je padalo na pamet da pišem muziku, shvatio sam da mi je potrebno dodatno obrazovanje i iskustvo u komponovanju. Takođe, da bih znao kakvu vrstu muzike bih pisao, potreban mi je i momenat upoznavanja sa izvedbom različitih muzičkih žanrova jer sam se na studijama prevashodno susretao sa klasičnom muzikom. Ali mi je uvek bilo zanimljivo da izvodim muziku koja je melodična ali novija, da odražava duh novog doba kao i muziku manje poznatih autora.
- Iako se aktivno ne baviš muzikom, 2015. i 2016. godine organizovao si manifestaciju Bass Passion: Double Bass Weekend na Kolarcu koja je bila posvećena kontrabasu, talentovanim kontrabasistima i njihovoj muzici. Šta te je motivisalo da započneš ovaj projekat?
Pošto smo u Beogradu, ne možemo da kažemo da ovde nema dešavanja ili da nečega u potpunosti nedostaje. Jedino što čoveku može da predstavlja problem jeste da se organizuje i odabere koja će dešavanja da poseti. Imamo mejnstrim pozorišta, imamo alternativne scene, imamo scene za različite muzičke žanrove... Manifestacija posvećena jednom instrumentu, takođe, nije retkost. Imamo Beogradski Šopen Fest, Festival harfe, Dane orgulja, Belgrade SAXperience, itd. Ovo je u isto vreme sjajno ali i problematično za organizatore novih manifestacija ovog tipa jer je izvor finansiranja uvek pod znakom pitanja.
Motivacija za organizovanje ove manifestacije proistekla je iz mnogih razgovora sa mojim prijateljem i kumom Đorđem Stjepovićem o tome šta tu sve može da se radi. Onda sam na internetu naleteo na Adama Ben Ezru koji me je potpuno oduševio svojim sviranjem, pogledom na muziku i kontrabas, posebno. Razmišljao sam da bi bila zaista velika šteta ne predstaviti ga našoj publici i od svojih prijatelja sam dobio podršku da ga zapravo ja dovedem da svira u Srbiji. To se spojilo i sa konstantnom motivacijom koju sam dobijao od Miše Blama. Više puta smo pričali na temu manifestacije posvećene kontrabasu i često me je podsticao da uradim ovaj posao. Jednom mi je na promociji svoje knjige „Jazz u Srbiji“ rekao: „Ma vratićeš se ti muzici“ i to mi je napisao kao posvetu. „Mom drugaru koji će se vratiti kad-tad“. To mi je bio veliki podstrek. U međuvremenu je Miša preminuo, a godinu i nešto dana nakon toga, 2015. godine, organizovao sam prvi Bass Passion koji je bio posvećen Miši Blamu. Manifestacija je prošla potpuno fantastično. Dve prepune Amerikane DOB-a - publika i izvođači koji su bili jako zadovoljni kako je sve to izgledalo.
- Na drugom Bass Passion festivalu, 2016. godine, nastupio je i naš kontrabasista Nenad Vasilić. Kako si došao na ideju da sarađuješ sa njim na ovom projektu?
Nenada sam čuo prvi put u Nišu kada je nastupao kao solista. Svirao je kod kuće i pred publikom je bio jako opušten. Bilo mi je potpuno fantastično šta on radi sam na kontrabasu. Slušajući ga spoznao sam da on ima odličan uvid u tradiciju, sjajnu veštinu uklapanja toga u postojeću popularnu džez formu i ima izuzetan izvođački nivo što ga čini jednim kompletnim i kreativcem i muzičkim izvođačem. Sa ovakvim utiskom, kontaktirao sam ga odmah nakon prvog Bass Passion festivala i iznenadio se njegovom neposrednošću, s obzirom da je renomirani svetski muzičar. Jako smo se brzo dogovorili i neverovatno mi je zadovoljstvo što je Nenad nastupio na ovoj manifestaciji.
- Nenad Vasilić će uskoro nastupiti u Beogradu i Nišu. Koje su tvoje impresije o Nenadu kao čoveku i kao muzičaru?
Prvi susret sa Nenadom poklapa se sa mojom predstavom o njemu i kao čoveku i kao muzičaru. On je jedna dostojanstvena ličnost koja zrači plemenitošću, kulturom i pristojnošću, što je meni poprilično važno i u poslu, a generalno i u životu. Pritom, pored svega toga, on ima taj izvođački i umetnički deo koji je neverovatan i koji mi je odmah privukao pažnju.
- Mnogi ljudi kontrabas doživljavaju kao sporedni instrument u orkestru, bez mogućnosti raznovrsnosti sviranja, a malo ko zna da kontrabas može biti solo instrument. Koji kontrabasisti današnjice mogu da nam razbiju ove predrasude?
Ima ih jako puno danas. Jedan od razloga zašto sam krenuo u Bass Passion jeste da bih prikazao i to. Kontrabas se vrlo često doživljava i kao dekor ali ako neko malo pažljivije sluša ili se veže za bilo koji instrument shvatiće, kroz nekoliko pesama, šta je u stvari uloga tog instrumenta. Svi ćemo odmah čuti glavne instrumente, odnosno solističke – one koji nose melodiju ali ukoliko se vežemo za ritam gitaru ili pratimo liniju saksofona kroz neku numeru u big bendu onda ćemo videti da se tu dešava podrška koja je toj muzici potrebna. Ja sam i na festivalu govorio da nije poenta ubediti sve ljude da je kontrabas najbolji instrument na svetu i nagnati svu decu da upišu kontrabas ali jeste ideja da se muzika sluša odande odakle polazi, a polazi od osnove - bas ili sekcija jesu ono na čemu muzika počiva.
Neko mi je davno rekao da se može svirati dobar džez i sa bubnjarem koji nije tako tačan ali se ne može svirati sa basistom koji nije tačan. Kontrabasista je tu ključna stvar –on drži i tempo, daje atmosferu celoj pesmi iako je on za većinu publike dekor ili sporedni instrument.
Mnogo je kontrabasista koji ovaj instrument predstavljaju na pravi način. Nenad je svakako među prvima koga preporučujem baš zbog toga što se ne nameće kao solista, a muzika koju svira i ansambli u kojima nastupa je, prema meni, nezamisliva bez njega. Zatim preporučujem Đorđa Stjepovića, Reno Garsija Fonsu, Adama Ben Ezru, Omera Avitala, Gorana Kostića, Romana Patkolo, Peru Krstajića, Esperanzu Spalding...
- Koju muziku ovih dana sluša Miloš Milovanović? Preporuči čitaocima našeg sajta neke od tvojih favorita!
Iako sam doneo novogodišnju odluku da moram dnevno makar pola sata, sat da slušam muziku koncentrisano, dakle, u nekim mirnim trenucima dana, po mogućstvu sa slušalicama, ipak to ne stižem da radim i muziku slušam isključivo u kolima na putu do posla. Ukoliko imam sreće da uletim u saobraćajnu gužvu onda mogu da preslušam više stvari.
Ovih dana slušam Omerov poslednji projekat „Qantar“, preslušavam diskove i Avišai Koena i Nenadov „The Art of the Balkan Bass“, a to vole i moji klinci, posebnu njegovu izvedbu pesme „Vranjanka“ koja se nalazi na ovom albumu.
Autor: Metropolis Music/Tijana Milojević
foto: promo