Džez skice - Ščime biste džez?

Članovi sastava Schime Trio (čita se Ščime - od "ščime biste palačinke, sa džemom ili sa orasima?") pripadaju novom srpskom džez talasu, koji je od polovine prošle decenije izbacio nekoliko desetina mladih umetnika, ispunjenih poštovanjem prema tradiciji, ali i željnih da otkrivaju nove mogućnosti žanra unutar njega samog. Bubnjar Predrag Milutinović i alt - saksofonista Luka Ignjatović su u slično vreme došli u Beograd - Prvi iz Kragujevca, da bi se kratko zadržao na formalnom školovanju i svirao fank sa sastavom Rich Bitch, drugi sa diplomom konzervatorijuma u Amsterdamu i željom da radi u svojoj zemlji. Kontrabasista Boris Šainović mu je učenik na džez odseku FMU u Beogradu.

Prvo izdanje sastava Schime Trio "Do You Really Wanna Play?" sadrži šest kompozicija u ukupnom trajanju od 27 minuta. Samo 27? Pa, pre pola veka to je bilo tipično trajanje programa, da bi sve stalo na jedan vinil: ako nisi sposoban da kažeš nešto za pola sata, teško da će ti pomoći duplo duža minutaža! Ignjatović, kao najiskusniji, potpisuje ceo program, ali ipak izbegava da bend nazove svojim imenom. Slušajući album, otkrićete zašto je tako: tri aktera uspostavljaju tri paralelna muzička toka koji se sastaju i razilaze, ostvaruju organske veze i vode okrepljujuće sukobe, trijaloge ispunjene strašću i iskrama umerene vatre, da se sve lepo ispeče, a ipak ne pregori.

Čarli Parker i Ornet Kolmen predstavljaju tipične polove kojima se stremi u opisivanju muzike u koju se upetljao alt saksofon. Trio nas zato odmah gađa asocijacijama: "Zlatiborology" je Lukin "Ornithology", a "Selfishness" - "Lonely Woman". U prvoj punim plućima udišemo planinski vazduh u ritmu lakog svinga, što predstavlja pravu dobrodošlicu u vedri Schime svet. U drugoj uz hipnotički 5/4 ritam osećamo zavodljivu napetost, ili bolujemo uz bluz tugovanku saksofona, dok nas iznenadna pojava lirskog dela ne okupa osećajem mira i spokoja, uz lagani šetajući bas. U ovoj numeri najsnažnije se otkriva glavni adut benda: pažnja koju posvećuje mikro segmentima - pristupajući svakom tonu ili ukrasu sa zadivljujućom posvećenošću.

Druga strana imaginarnog vinila sadrži četiri kraća komada, opisujući četiri strane džez sveta na kojima bi trio voleo da deluje. Naslovna numera je tipičan Blue Note bluz - poziv na svirku, ili poziv na igru, sa nevinošću i šarmom lepe umetnosti. "Water" neodoljivo asocira na romantične boje Sonija Rolinsa, sa saksofonom koji bi izgleda beskonačno mogao da obilazi oko slatkih harmonija i poliritma. To vam najviše odzvanja u glavi kad se ujutru probudite - da li možda još hodaju po vodi? Lukina solo pesma "Šmaušć" kao da je osmišljena za scenu u filmu francuskog Novog talasa: ono kad kamera oslikava pustu ulicu u koju se zagledao glavni akter, pre nego što donese odluku koja će promeniti tok radnje. Četvrtu stranu predstavlja džez ovog vremena, sa naprednom saksofonskom improvizacijom iznad užurbanog svingovanja ritmičara u temi "Relativity".

Između dva "pola" neko će možda čuti Konica i Dezmonda, drugi Barca i Dolfija, ali će posle nekoliko slušanja ipak u mislima sasvim jasno ostati samo ime Luke Ignjatovića. U taktu marljivog basiranja Borisa Šainovića i uz slatke nervoze Predraga Milutinovića, Schime je formula za ogromni osmeh na licu.

Vojislav Pantić, urednik etikete Metropolis Jazz