Menu
Metropolis Music Company
Kalendar događaja
Hot in Shop

DIGRESIJA: Obraćamo se pojedincu koji razmišlja i voli


26.12.2018.

U susret koncertu grupe Digresija koji će se održati 27. decembra u Elektropioniru  i na kome će publici predstaviti aktuelni album "Progres" (izdanje Metropolis Music) ali i više od toga, razgovarali smo sa pevačem Goranom Pajkićem o njihovom stvaralaštvu,  progresivnom viđenju muzike i predstojećem koncertu.



- Digresija je bend koji na domaćoj sceni postoji gotovo 30 godina sa dužim diskografskim pauzama. Šta vas je sprečilo da objavite drugi album, a motivisalo da nakon 20 godina objavite album „Progres“?

Snimanje drugog albuma završili smo neposredno pre bombardovanja 1999. godine. Ubrzo nakon toga počelo je i društveno-političko angažovanje rokenrola. Kao što ne verujem da su karikature i naučene uloge nosioci i simboli promena, već samo ventil za olakšanje pritiska, tako ne verujem da je ijedna politika iznad grupe Digresija. To je bio trenutak za preispitivanje da li je objaviti album nešto što ima smisla. A bili smo angažovani do koske protiv ljudske gluposti.

Nekako u isto vreme susreli smo se sa odlascima i pojmom migracija, ne kao statističkim podatkom, već kao jednom veoma bolnom činjenicom pogotovo kada bliski ljudi odlaze. Svi znaju da je bliskost ljudi unutar jedne grupe veoma intezivna, provodili smo godinama više vremena zajedno nego što smo viđali članove porodice. Iza svih brojeva i brojanja stoji samo ogoljena ljubav i bol koja ostaje i često, kao što je u našem slučaju, paralizuje.
Taj trenutak trajao je dovoljno dugo da je svako pomeranje iz mrtve tačke predstavljalo progres u pravcu novog kreativnog angažovanja. Album je nastao onog trenutka kada je sazrela misao da ja i mi kao grupa imamo šta da kažemo ljudima koji nisu bezbrižni u svom usko ograđenom prostoru. Ne obraćamo se običnom čoveku jer običan čovek je deo obične mase ljudi, koja samo konzumira obične proizvode, obraćamo se pojedincu koji razmišlja i voli. Pojedincu koji voli muziku i muzike.

- Kako biste opisali vašu muziku i šta mislite o poređenju vaše muzike i muzike bivšeg sastava Block Out?

Mi smo grupu Block Out prvi put uživo čuli u Surčinu na nekoj gitarijadi koja je održana na aerodromskoj pisti. Izgledalo je čudno, ogroman prostor, a u publici pedesetak ljudi. Svidelo nam se to što smo čuli. Bila je to neka 1994. godina i pesma „Neki moji drugovi“. Nisam siguran da im je tada izašao prvi album, ali u to neko vreme. Nakon toga sarađivali smo i sa Nikolom kao producentom i snimateljem drugog albuma (Superalbum) i sa Mitom koji nam je napravio genijalan spot za pesmu „Mozak“. Mi smo njih izabrali da sarađujemo, oni su tada pristali. Mi smo bili srećni, a verujem i oni. 

Generacijski smo bliski i prosto delimo isto vreme i prostor. Postojalo je to jedinstvo koje postoji i sada. Naša drama ide jednim putem, njihova nekim drugim. 

Možda ćete i njih jednog dana pitati kako to da ste se okupili nakon dvadeset godina, biće zanimljivo. Očigledno da smo odrasli slušajući sličnu muziku i upravo je to ono što čini osnovu za poređenje. 




- Zašto je za vas važno da se oslobodite tuđih očekivanja ili uslovljene ljubavi da biste stvarali muziku?

Očekivanja su šarene ograde koje se podižu sve više i više sa tendecijom da zatvore svaki pogled u daljinu i da se uživa u daljem iscrtavanju zamišljenih granica, da bi se sačuvao privid ušuškanosti, kretnje u poznatom svetu koji ne boli, a ustvari su bodljikave žice koje se svesno biraju i koje na kraju puštaju krv. 
Mi muziku i uopšte umetnost doživljavamo izvan toga. Idemo što dalje i što dublje, što duže i što prepuštenije, bez unapred zadatih putokaza, puštamo muziku da nas vodi, rvemo se s njom kad treba.
Zaustavljanja u tom odnosu su pesme, ali samo putovanje je uvek drugačije, zato i pesme s našeg albuma nose te razlike kojima se prepuštamo. Ako neko želi da to stavi u svoj okvir, tim gore po njega zbog one bodljikave žice. A kako bismo ipak radije da muzika povede i druge kao i nas, otuda eksplicitan stav po pitanju uslovljavanja.

- Kako doživljavate pojam „progres“?

Ne postoji pojam koji bolje objašnjava skup događaja koji slede nakon dvadest godina stanja mirovanja. Pod mirovanjem podrazumevam mirovanje u pokazivanju, objavljivanju, predstavljanju, reklamiranju. Svako od nas je nastavio da živi muziku, stih i ritam. Svako na drugom meridijanu i drugoj formi ali nismo mi ugasili nagon za stvaranjem, sve i da smo hteli ne bi uspeli.
Sa druge strane pojam "progres" vezujem za razvoj proleterske snage, jedine snage koja može  da izvede promene u društvu i zato je za mene progres nešto kao Proleterska pesma.

- Promocija aktuelnog albuma je u toku, a uskoro nastupate sa sastavom LEM JEM u Elektropioniru. Šta je to što publika uvek može da očekuje na vašim nastupima?

Na našim koncertima je prisutna muzika, prisutni smo mi koji je izvode i prenose. Veoma je poželjno prisustvo u svakom pogledu onoga ko sluša. Dalje će sve biti jasno kada doživite.



Autor: Metropolis Music/Tijana Milojević

Aktuelno izdanje Progres grupe Digresija možete poručiti ovde.


Sve vesti