BRAKUSOVA KOLUMNA No.1

„Brakuse, gde je moja kolumna?“

Gospođica Milojević. Urednica sajta. Pa, nije bre tvoja kolumna, nego moja. 

„Odmah, drugarice Milojević. Znate, ne znam da li znate ali znam da uvek imam problema sa tekstovima bilo kakve vrste ako znam da me neko požuruje.“

„Slušaj bre četvorooki, hoću tekst da vidim do danas u podne! Je l' ti nešto nije jasno?! I prestani da nepotrebno koristiš glagol „znati“ u svakodnevnom govoru!“

Izašla je iz kancelarije kao pitbul pobednik iz kaveza za pseće borbe. Preostalo mi je samo da zasučem rukave i krenem sa pisanjem. E sad, to uopšte nije lako. Probajte vi koji nikada niste ništa napisali u životu da napišete bilo šta smisleno i krenuće vam daleko bolje nego nesrećnom, bezvrednom meni koji sam u životu uvek nešto nepotrebno piskarao i nikada ništa zapravo napisao. A od mene se puno očekuje ...

„Tvojim tekstovima Brakuse planiram da povećamo ulaznost na sajt za više od 30 procenata!“

Bolje pazi da ti se izlaznost ne poveća...

„Naravno, drugarice Milojević. Ne brinite ništa. Imam ja puno fanova.“

Ortodoksna laž. Fanove mogu da izbrojim na nožne prste, a i to su neki manijaci uglavnom. Kako ja da pospešim rad sajta??? Mogu eventualno da se go skinem pa ovekovečim selfijem, ali ne verujem da bi ta grozota ikoga mogla da interesuje. A i sajt Metropolis Music ne trpi ovako bizarne stvari. Hm...zastao sam na prvom problemu moje kolumne. Pojma nemam o čemu da pišem!

„Halo...da, doktore ja sam.“

Sporadično se javljam psihijatru. Uglavnom kada ne znam šta ću sa sobom.

„Znam da sam vas zvao već sedam puta danas, ali imam problem sa kolumnom...da...sa kolumnom...doktore, čemu takav rečnik...pa Vi ste zdravstveno lice, položili ste Hipokratovu zakletvu da ćete...“

Psihijatar mi je spustio slušalicu. To je otprilike dno mentalne neuravnoteženosti prosečnog intelektualno niskoobdarenog pisca kolumni.

„Halo, kume...šta ima?“

Moj kum, Uzelac iz Borče. Ima poludelirium tremens i nasledno visok holesterol. Imam puno poverenja u njega i zovem ga uvek kada apsolutno iskoristim sve druge moguće resorse za savete i pomoć.

„Brakuse, ne smaraj. Napiši neku pesmu. Hip hop ili rep. Možda prodaš na Aj Di DŽej televiziju. To je sada in. Ima golih riba što đuskaju. Moderna Srbija. Ludilo. Droga, kola, oružje. Život, moj Brakuse...život.“

Dooobro. Nije loša ideja. Kolumna će zbog modernog pristupa sadašnjoj srpskoj omladini biti čitana, a možda nešto sitno zaradim prodajom teksta. Kako da se zove pesma? U životu naslov neću smisliti. Odoh odmah do gosn Lađarevića u susednu kancelariju da mi kaže bilo šta!

„Volim brzo volim belo“

Hvala Boki. Sad je već mnogo lakše. Principi modernog muzičkog izraza su jednostavni. Gledaj da se rimuje, izbegavaj novine, imaćeš vrlo brzo hit godine.

„Volim brzo volim belo“

Au! Ovo je preintelektualno. Ko će ovo da čita. Pitanje da li će i da mi objave uopšte. Realno, ja ovo sebi nikada ne bih objavio. Ček da pročitam gospođici Milojević pa šta odluči...

„Odlično!“