Fish In Oil je beogradski sastav koji je svoju muzičku karijeru započeo davne 1993. godine. Bend je osnovao Bratislav Radovanović. Njihovu muziku je teško smestiti u jedan žanr jer su njihovi instrumentali bogati jazz, rock i eksperimentalnim zvucima uz osetni uticaj filmske muzike. Debitanski album „Poluostrvo“ objavili su 2012. godine u izdanju SKC Kragujevac, a godinu dana kasnije drugi album „Drnch“. Nakon kraće pauze, krajem 2016, usledio je i treći album pod nazivom “3 ključa" u izdanju Metropolis Jazz. Učestvovali su na mnogim festivalima poput “Ring Ring“ festivala, “Beogradskog džez festivala”, “Jazz Festival Inđija” itd.
Saradnju sa našom izdavačkom kućom nastavljaju i svoj četvrti studijski album "Sve će biti u najboljem redu" objavljuju za Metropolis Jazz u oktobru 2018. godine. Kompakt disk je specijalno objavljen na dan otvaranja 34. Beogradskog džez festivala na kome su Fish In Oil nastupili zajedno sa svetski poznatim gitaristom Mark Riboom.
DESET ROMANTIČNIH KOMADA
"Teško je snimati album posle remek-dela. Ne samo da će publika uvek očekivati više, a kritika tražiti dovoljno jak motiv da nešto novo sroči, nego i umetnik sebi prirodno postavlja pitanje - da li sam otišao korak dalje?
Sastav Fish In Oil se našao upravo u takvoj situaciji: album "3 ključa", njihovo treće studijsko izdanje, bio je epsko ostvarenje, i zaista remek-delo. Najduži album u istoriji popularne muzike na ovim prostorima uhvatio je u svom dugom trajanju sve različite iskre maštarija Brace Radovanovića, bogati spektar čudesnih boja muzike koje se tako spretno slažu u kompaktnu sliku, osvetlivši rokersko-pankerski drajv i veliki improvizatorski dar pojedinaca ovog kolektiva u dugom trajanju pojedinih komada.
Da li je to trebalo ponavljati? Ako nas je Fish In Oil navikao da će u njihovoj muzici uvek biti "svega dovoljno za svakog", i ako je ta maksima dostigla svoje ultimativne visine na prethodnom izdanju, da li bi oni kao potvrđeni umetnici bili srećni da samo odrade rutinski posao? Odgovor se nalazi na albumu koji ste u prilici da slušate: niste pribegli najlakšem rešenju.
Da se odmah razumemo: to ne znači da su izmišljali novu muziku. Samo su iz obilja svojih likova odlučili da ovog puta izdvoje jedan, ne u smislu jednog žanra na kome bi izgradili ceo novi program, već jednog preovlađujućeg ambijenta - čiste romantike. Dakle, ako smo na ovom albumu očekivali već koncertno zaživelu pesmu "Odakle ti pravo?" (koja je u jednom trenutku figurisala i kao glavna numera na ovom albumu), ili ako je neko poželeo još fri-džez zapetljancija u maniru "Sloboda je skupa", takvi ambijenti se nisu uklopili u ovaj zamišljeni koncept. Dočekaće svoje neki drugi put.
Romantika se čak bolje prepoznaje u bržim pesmama "Petak", "Proleterska solidarnost" i "Hipsterluk". Prva je pravi poklon vremenu kad je rokenrol bio sladak i nevin, u opsesivnim razmenama surf-gitare i jednostavne linije na saksofonu, i uz reski drajv Baneta Radojkovića i Feđe Franklina. Drugu bimo mogli da zamislimo kao poletnu trudbeničku pesmu Druge petoljetke, naslov nije nasumično odabran. Treća je omaž Morisonovoj verziji bluz standarda "Baby, Please Don't Go", a Van The Man je bio romantik i kada je najviše rokao. Uz uvodni "Poseban slučaj", koji ima ulogu legendarne "Peter Gunn Theme" Henrija Mansinija FIO se jasno pozicionira negde na kraj veselih pedesetih, dok decibeli još nisu počeli da jedu one koji su ih stvarali, pa, ako hoćete, i dok još nije učinjeno razgraničenje između sveta džeza, koji je već opisao prve krugove, i rokenrola koji je stidljivo javljao. A to i jeste suština Fish In Oil.
"Bela česma", najduža numera na albumu, otvara širi prostor Radovanoviću i Dušanu Petroviću, ali takt je miran, oko 50 bitova u minuti, i ne žuri se ni jednome: pre će samo meandrirati sa protokom vremena bez tenzije, uspona i kulminacije, baš kao fon koji biste začuli u glavi na putovanju ravnim drumovima Amerike, kad upeče zvezda.
"Đango tango" i "Lisabon" imaju lepljive melodije koje koje bi se lako mogle zapevati, i lako izložiti svetu kome su i rok i džez daleki. Naslovi u oba slučaja varaju: ima tu i šansone, i ruske romanse, i rumba perkusija, i riboovskog bluza, i vejtovskog kiča, i hotelske bašte na Jadranu šezdesetih, i ničega od toga - ali da vam se obe neobjašnjivo lepe za srce. "Poslednji ples" ima najbolji uvod na albumu, sa unisom akustične gitare i saksofona u svetloj durskoj baladnoj temi, no iznenađujuće se razvija kubanski bolero, pod prstima udaraljki Veljka Nikolića Papa Nika. Raj Kuder na Balkanu? Učinilo vam se.
"Noćna haljina" znoji se u masti dva kontrabasa, Banetovih laganih otkucaja i struna gosta Pavla Popova. Metlice šušte, zvona zvone, saksofon je baš kul, a gitara nežno jeca. To je Fish In Oil u punoj snazi, kad na emocije zalepe celovitu atmosferu, postajući režiseri stare škole, sa velikim strpljenjem za brušenje detalja.
I - "Sve će biti u najboljem redu". Bane u rege trip, Feđa miran, Nik štedljiv, Braca i Dule u istim pitanjima i odgovorima, da vas ščepaju da pomislite kako bi tako mogli celu noć. A zapravo da to ponavljanje zapamtite kao milu mantru do sledećeg slušanja.
U pravu ste momci, sve će biti u najboljem redu."
Vojislav Pantić
Fish In Oil su:
Veljko Nikolić - perkusje
Dušan Petrović - saksofoni i flaute
Tom Feđa Franklin - bubanj
Bratislav Radovanović - gitare
Branislav Radojković - kontrabas, električni bas
Spisak numera:
1. Poseban slučaj
2. Sve će biti u najboljem redu
3. Petak
4. Bela česma
5. Django tango
6. Hipsterluk
7. Poslednji ples
8. Proleterska solidarnost
9. Lisabon
10. Noćna haljina