Zašto otići na koncert Nik Kejva?

28. oktobra u Kombank Areni održaće se dugoočekivani koncert benda Nick Cave & The Bad Seeds. Oni će publici, pored starih hitova, predstaviti i svoj novi šesnaesti album "Skeleton Tree", objavljen septembra 2016. godine. Album je nastao u vreme kada je Nik Kejv (Nick Cave) proživljavao svoju ličnu životnu tragediju zbog gubitka sina. Objavljen je neposredno nakon premijernog prikazivanja dokumentarca "One More Time With Feeling" koji na jedinstven i veoma iskren način predstavlja Kejvov život.

Da li postoji razlog zbog koga bi trebalo otići na ovaj koncert? Taj razlog možemo potražiti u prethodnom 150 minutnom koncertnom iskustvu 2008. godine, kada je Kejv nastupio u Srbiji. Ovaj koncert proglašen je najboljim muzičkim nastupom 2008. godine.

Možda se razlog nalazi u pesmama poput "Into My Arms", "Do You Love Me?", "Ship Song", "Henry Lee", "Red Right Hand" koje su obeležile poslednju deceniju XX veka.

Neko će ga naći u ekstravagantnoj ličnosti Nik Kejva, njegovoj svestranosti i talentu predstavljanja velikog raspona ljudskih osobenosti.

Kejvu kao nesvršenom studentu slikarastva, muzičaru, kantautoru, književniku, scenaristi i glumcu, razni vidovi umetničkog izraza vrlo su poznati. Njima manipuliše i služi se u težnji da predstavi sve ono što ga zaokupljuje i fascinira - religiju, erotiku, ljubav, osećaj otuđenosti, prolaznost, nadu, patnju... 

Kada se "suočimo" sa muzičkim stvaralaštvom Nik Kejva, i zaista mislim suočimo!,na početku možemo osetiti nelagodnost i duhovnu pometenost njegovim dubokim, ozbiljnim, mračnim glasom. Često se kaže da na nastupima Kejvov vokal prelazi od glasa očajnika preko manijakalnog do potpuno dementnog. Kritičari su pisali:“Niti Džon Kejl (John Cale) ni Alfred Hičkok (Alfred Hitchcock) nisu nikada bili toliko zastrašujući. Nik Kejv ne peva. On izvlači glas iz najtamnijih dubina duše.“ Prvi utisak. Verovatno ispravan. Ako na njemu stanemo, izgubili smo. Vrata sopstvenog uma zatvorili smo za tajne Kejvovog umetničkog stvaralaštva. 

Prevazilaženjem prvog utiska, suočavamo se sa ritmovima koji prate tekstove pesama. Kejv je tragao za pravim ritmom, svojstvenim muzičkim izrazom dugi niz godina. Bio je član školskog hora. U ranoj fazi njegovog prvog benda, The Boys Next Door, bavio se obradama pesama Lu Rida (Lou Reed), Dejvida Bouvija (David Bowie), Alisa Kupera (Alice Cooper), Roksi Mjuzik (Roxy Music) i Aleksa Harveja (Alex Harvey) u propank stilu. Sa ovim bendom bio je okarakterisan kao deo post pank scene. Opčinjenost Anitom Lejn (Anita Lane) i njenim talentom za pisanje, preoblikovala je još jednom Kejvov ritam. To se može osetiti u atmosferi albuma "From Her To Ethernety“ za koji je većinu tekstova napisala Anita. Ukoliko prevaziđemo prvi utisak sumnje i uđemo u svet ritma i tekstova ovog umetnika, susrešćemo se sa drugačijim raspoloženjem. Nailazimo na momente lutanja u stilovima i metamorfozu tekstova. U ranoj fazi stvaralaštva, njegovi tekstovi jesu eksplicitni, otvoreni, beskompromisni. 1983. godine, formiranjem benda Nick Cave and The Bad Seeds, oni postaju više lirski i narativni. Opis trenutka, naizgled običnog, Kejv pretvara u mit. Svaki ispevani aspekat ljudskog života je dotaknut i razotkriven. 

Čovek koji je živeo i dalje živi stotinu života u jednom - mrak i beznađe zavisnosti, ljubav i psihološke drame emotivnih veza, erotičnost i prolaznost svojih muza, moć muzike, književni izraz, duboku patnju gubitka dela sebe. Kejv je jednom rekao:"Mrzim da mislim da su moje pesme davale savete ljudima." Čini se da je Kejv bio iskren u ovom stavu. Ne treba otići na koncert u želji za poistovećivanjem. On nam se ne obraća glasom koji želi da privoli ljude da ga slede. On nam se obraća glasom koji želi da osvesti svaku našu misao, želju, čežnju. Obraća nam se glasom koji nas nežno i okrutno suočava sa nama samima.